– Кад на Божић свиће зора српство брани Црна Гора –
На Мојковцу није побеђивала војска.
На Мојковцу је побеђивао завет.
Док се српска војска, изнурена и промрзла, повлачила преко албанских гудура,
црногорски војници су стали тамо где се не одступа- пред силом, зимом и смрћу.
На Бадњи дан и Божић 1916. године, у снегу до појаса и са срцем већим од планина, рекли су : „Ви прођите, ми ћемо остати.“
Знали су да иза тог „остаћемо“ нема награде. Знали су да можда нема ни повратка.
Али исто тако су знали да нема ни избора кад брат треба време.
Мојковачка битка није само историја.
То је тренутак када се доказало да српски народ не дели граница, него повезује жртва.
Зато се Мојковац памти тихо, са спуштеном главом и стегнутим грлом.
Јер тамо где су Црногорци гинули, Срби су наставили да живе.
И то се не заборавља.
Никад!









