Амблем Знак радио телеграфисте

Радио-веза равногорске организације била је подељена на спољну и унутрашњу. Спољна је била усмерена ка одржавању комуникације са савезницима и владом у емиграцији. Унутрашња веза имала је задатак да повеже јединице ЈВуО и омогући несметану размену информација.

Током 1942. мрежу радио-везе ЈВуО, чинила су 34 радиопункта, укључујући и главни центар радио-везе. Највише пријемника било је у Србији, чак 20, потом у Црној Гори 5, Босни 4, Словенији 2 и по један у Хрватској и на Косову и Метохији.

Радиовеза ЈВуО свој врхунац доживела је у првој половини 1944. године. Извештај о раду из маја 1944. даје податак о 60 радио-станица у систему радио-везе ЈВуО. Током овог периода равногорски
радио-оператери размењивали су преко 1.000.000 слова месечно.

Најзначајнији центар за везу ЈВуО био је Радио-технички центар брoj 1. Функционисање Врховне команде без њега било је скоро незамисливо. Током свог постојања највише је на располагању имао осам радио-станица. Од овог броја шест је било резервисано за унутрашњу употребу, једна је била увек уз штаб генерала Михаиловића и једна резервисана за комуникацију са савезницима.
У својој организацији овај центар је имао следеће целине: радио-централу, шифрантско одељење, акумулаторску станицу и радионицу.

У оквиру Команде за Србију ЈВуО постојао је Радио-центар брoj 2. Задатак овог центра био је „да омогући Врховној команди лакше командовање у погледу везе на свом делу територије“ и растерети је од великог броја непосредних веза.

Већина значајних команданата ЈВуО на простору окупиране Србије била је директно повезана радио-везом са штабом генерала Михаиловића.

Врховна команда ЈВуО одржавала је радио-везу и са својим јединицама у другим деловима окупиране Југославије. Једна од првих команда са којима је успостављена веза ван Србије била је команда источне Босне и Херцеговине.
На том простору ВК одржавала је везу са мајором Петром Баћовићем (под шифром „Иштван“). Потом и са мајором Павлом Ђуришићем, односно „Мандушићем“ и „Гамбетом“ како су гласили његови псеудоними. Постојао је план да се у оквиру ингеренције мајора Жарка Тодоровића, односно Команде северних покрајина, једна радио станица инсталира и у Загребу. Капетан Симеон Оцокољић „Пазарац“ имао је задатак да изврши током 1942. пребацивање по једне радио станице у Румунију и Бугарску.

• Систем ткања: вез

• Материјал: чоја

• Димензије амблема: 7 х 11 cm

• На полеђини се налази чичак

• Произведено у Србији®