Вучји До

На мотиву је приказана илустрација битке на Вучјем Долу 1876. године.

На Вучјем Долу, на граници Црне Горе и Херцеговине, одиграла се чувена Вучедолска битка у којој су Херцеговци и Црногорци потпуно поразили турску војску. Вучедолска битка је једна од пресудних битака у ослобађању Херцеговине и Црне Горе од турске власти и једна од највећих битака у српској историји.

као што је у Самодржи цркви „три неђеље тридес калуђера“ причешћивало војску, тако су и овде на Црном Куку митрополит Иларион и архимандрит Висарион Љубиша, освештали 150 ратних застава.

Муктар паша је располагао са око 45.000 војника, док су црногорско-херцеговачке снаге имале око 14.000.

У борби на бајонет, прса у прса, Турци нису имали превише изгледа. У борби у којој нож и сабља доминирају с Црногорцима и Херцеговцима се тешко било ко могао носити на бојишту. Уз то, добар део црногорских старешина носио је савремене Гасерове револвере са са шест метака.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака – острагуша, 21 застава, и др. Лука Филипов Драгишић из Пиперског батаљона заробио је дивизијског генерала Осман-пашу. Црногорско-херцеговачки губици били су 70 погинулих и 118 рањених. Заплењен је огроман ратни плен, пушке, муниција, топови, ратни материјал, а заплењен је и велики број турских ратних застава.

Започевши рат величанственом победом, Црногорци су Вучји До сврстали у највеће датуме ратне историје против Турака кроз читав 18. и 19. вијек.

У народној свести Вучји До је надвисио Граховац.

Победа на Вучјем Долу одјекнула је Европом.

Народ је певао…

“Ој крвави Вучји доле, одувјек те Срби воле!

Срби воле турци куну, јер им тамо кости труну!“