Кокарда Адамова лобања

На полеђини кокарде се налази уливени завртањ са матицом за качење.

Материјал:
Метална кокарда

Димензије:
24 x 26 мм

Адамова глава, или мртвачка глава, је симбол људске лобање са укрштеним костима, који се често повезује са смрћу и неустрашивошћу. У хришћанству, посебно у православљу, она представља остатке Адама, првог човека, који је, према предању, сахрањен на Голготи, месту где је разапет Исус Христос. 

Мртвачку главу са укрштеним костима називамо још и „Адамова глава“ што овом симболу потврђује хришћанске корене. Према предању прах праоца , Адама, се налази на Голготи где се, као што је познато, одиграло и распеће Спаситељево. По Божијем промислу крв Христова је опрала Адамову лобању, а преко њега и читаво човечанство од греха дајући му могућност спасења. Тако гледајући, Адамова глава има значење ослобођења од смрти и спасења.

На немалом брoју приказа распећа Христовога у подножју Крста може се видети баш мртвачка глава са или без укрштених костију.

Руски добровољци који су се борили на страни Срба у српско- турском рату, донели су овај симбол на наше просторе на својим ратним заставама са мртвачком главом и другим војним ознакама.

Овај симболизам је ништа друго до спремност на самопожртвовање по цену живота како би се извојевала победа и слобода.

Отуд се оваква симболика брзо проширила међу слободарским српским народом. Први међу, својеврсним, наследницима овог симболизма о којем је реч јесу припадници Српске реворуционалне организације који су упражњавали комитско четовање у Старој Србији и Маћедонији и помагали борбу српског народа против Бугара, ВМРО- ваца, Турака и Арнаута све до ослобођења 1912. године.
Избор заставе са мртвачком лобањом не треба да чуди јер треба имати у виду да је сваки четник – добровољац, приступајући организацији, већ унапред себе жртвовао за остварење узвишених идеала- ослобођење српског народа и прикључење Матици.
Под оваквом заставом четници су у Првом светском рату учествовали у свим важнијим биткама и прославили се као посебне- јуришне јединице делујући као претходница или у непријатељској позадини.

24. априла 1940. године наредбом министра војске и морнарице установљена је такозвана Четничка команда, језгро око кога су основане посебне (четничке- јуришне) јединице за диверзантске акције у позадини непријатеља. Уредбом Ђ. Бр. 10.844 прописана је и униформа као и ознаке ових јединица. Нож се носио у ножницама на којима је био знак јуришних јединица – мртвачка глава са укрштеним костима. Исти симбол се носио и на крагни и био је исти за све чинове.