Топџије

Српски војник и српски старешински кадар носили су у себи највише војничко-моралне особине. Тиме се и објашњава полет са којим је Српска војска 1914 године ушла у борбу против бројно надмоћније и материјално-технички опремљеније аустроугарске Балканске војске, уз пуно уверење да ће тући насртљивог „Швабу” и избацити га из земље, што се стварно и десило.

Своју доктрину пре балканских ратова 1912-1913 године, Српска војска је поглавито изградила на искуствима и ратничким традицијама свог народа. Живећи на немирном Балкану, српски народ се вековима челичио у борби против разних најезда и завојевача. У неравној борби против турских угњетача почетком прошлога века, српски хајдуци и устаници испољили су сјајне особине неустрашивих бораца. Наследивши борбене традиције својих предака, српски војник и српски старешински кадар претстављали су одличан ратнички елеменат.

Брзо маршевање и вешто маневровање, најшира примена иницијативе и изненађења, вешто коришћење земљишта и маскирања, најтешње узајамно помагање пешадије и артиљерије у нападу и одбрани и свестрано коришћење ноћних и четничких (герилских) акција били су основ националне тактичке доктрине Српске војске пред Балкански рат 1912 године. Оба балканска рата потврдила су исправност српске тактичке доктрине, обогатила је новим искуствима и показала да су и српски војник и српски старешински кадар били на висини ондашње савремене тактике.

Поред ваљаности српске пешадије, српска артиљерија се показала у оба ова рата врло добро, и потврдила је своје лепе традиције још из ратова против Турака 1876-1878 године.

Српска земља од топова дрхти, срби вазда боре се до смрти!

„Кад се буде писала историја овога рата, најславнији одељак те историје носиће назив –Србија”. -Амерички министар спољних послова Роберт Лесинг